Puntius tetrazona ( Barbus tetrazona)

U akvarijumskim uslovima dostiže maksimalnu dužinu od 6 cm. Telo je spljoštenih bokova i visoke grbe. Na gornjoj usni imaju četiri mala brčića. Boja tela pokrivenog krupnim krljuštima je žutozlatne osnove. Telom se protežu četiri vertikalne pruge crne ili zelene boje, po kojima je riba dobila ime (tetra - četiri). Koren leđnog peraja je tamnozeleno ili crno, a pri vrhu prelazi u purpornocrvenu boju. Peraja su crvena, sa izuzetkom žutih trbušnih peraja. Na mužjakovom repnom peraju ističu se crvene žbice. Spolni dimorfizam je očit. Boje mužjaka su intenzivnije od ženkinih, naročito za vreme udvaranja i mresta. Ženke su uvek veće od mužjaka i šire u struku. Tetrazone na gornjoj usni imaju četiri mala brčića.

Za gajenje u akvarijumu traži temperaturu vode od 20 do 26 °C. Idealna voda je tvrdoće između 10 i 12° gradi, pH je neutralan, a voda je bogata kiseonikom. U njihovom prirodnom staništu, relativno malim barama, dolazi do naglih promena hemizma vode, što je navelo tetrazone da se prilagode preživljavanju u raznim nepovoljnim uslovima. Tetrazonama godi češće menjanje 1/4 akvarijumske vode. Tetrazone su vrlo temperamentne i živahne ribe. Da bi se u potpunosti uživalo u njihovim igrama, potrebno im je pružiti dovoljno dugačak akvarijum, sa dovoljno zasađenim prostorima za skrivanje i otvorenim prostorima za plivanje. Jako su društvene ribe i svoje čari pokazuju samo ako se drže u grupama od minimalno 6 primeraka. Tetrazone plivaju zbijene u jatima, uglavnom sredinom akvarijuma, ganjajući jedna drugu i bezazleno čupkajući drugim tetrazonama peraja.

Tetrazone mogu predstvaljati problem u društvenim akvarijumima u kojima se drže ribe dugih, velastih peraja. Naime, tetrazone imaju običaj juriti te ribe i grickati im peraja dok ih skroz ne ogole. To se rešava jednostavno odvajanjem tetrazona od tih vrsta (sijamski borac, skalar, guppy) ili dodavanje još tetrazona, koje bi jedna drugoj međusobnom igrom mogle odvući pažnju sa drugih riba. Napadaće sve bolesne ribe, kojima ribe velastih peraja liče zbog slabije pokretljivosti, ali će se izvrsno slagati sa svim živahnim ribama: zebricama, paleatusima, ksifoima i sličnim ribama. Čak će pokušati oformiti jato sa botijama, koje liče na tetrazone zahvaljujući svojim vertikalnim prugama. Hrane se crvićima, račićima i biljnom hranu, a u akvarijumu prihvataju sve vrste kupovne hrane. Tetrazone se nakon hranjenja povlače u uglove akvarijuma i zauzimaju nepomičan dijagonalni položaj, sa glavom okrenutom prema dole. Ova navika često uznemiri akvariste koji nemaju iskustva sa ribom. Nisu proždrljive, ali će rado jesti mladunce živorotki.

Tetrazone postaju polno zrele krajem prve godine života, ali, zavisno od ishrane, neke jedinke mogu dostići polnu zrelost već sa 5 meseci starosti. Za uspešno razmnožavanje tetrazona neophodno je matične ribe držati u mekoj vodi temperature 23 °C. Mrest treba pokušati samo sa najboljim primercima riba. U mresnu kondiciju se dovode hranjenjem isključivo živom hranom, dobro očišćenim tubifeksom ili krupnim dafnijama. Ribe se stimulišu na mrijest zagrevanjem vode na 26 °C i obogaćivanjem vode kiseonikom pomoću vazdušne pumpe. Ženka na mekolisno bilje polaže 300 do 600 komada lepljive, tamnožute ikre, preko koje mužjak posipa mleč. Roditelji će pojesti svu ikru ukoliko se ne odstrane iz mresnog akvarijuma. Mrest traje do 3 sata, a inkubacija 24-30 sati. Mlađ propliva posle 3-4 dana i već je spremna hraniti se tek izvaljenim larvama morskog račića po imenu artemija. Pri hranjenju živom hranom mladunci će dobiti boje i odlike odraslih riba već nakon 30 dana.

Odgojena su dva glavna varijeteta tetrazona: zelena tetrazona i žuta tetrazona, uz svetlu albino formu. Kod zelenih tetrazona pruge su neprimetne, dok se kod žutih prepoznaju po nešto tamnijoj nijansi žute.