Karakteristike sibirske veverice su- duguljasta glava, velike oči, kratke i male uši, noge su zadebljane. Krzno im je žuto-braon boje. Na leđima imaju 5 crnih štrafti za razliku od kanadske prugaste koje imaju tri štrafte. Stomak može biti beo ili sivobeo, rep je gore crn a donji deo im je žućkast. U proseku životni vek im je od 8 do 10 godina. Težina 70-140 gr.
Veverice žive u serevnoj-Aziji i u istočnoj-Evropi. Žive u šumi četinara. Ispod zemlje između korenja grade tunel, što se odvaja jedne strane od gnezda a druga strana do špajza, a jedan dugačak tunel vodi gore. Na hladnijim područjima veverice spavaju još dublje, gde zemlja ne mrzne. U prirodi spavaju preko zime, ali nastavljaju da piju i jedu. U južnom-Sibiru počinju u novembru zimski san, u srednjem-Sibiru već u oktobru. Nijedna veverica ne izlazi iz tunela dok zima traje, jedan tunel ipak ostavljaju otvoren za slučaj otopljenja, kada se sneg topi.
Veverice se smatraju za otpornije životinjice ako im obezbedite kvalitetne uslove i pažnju.
Prvenstveno prostor u kom borave treba da je što veći (kavez koji joj obezbeđuje dosta mesta za skakanje ili svakodnevno trčkanje). U kavez im se dodaju drvene kućice po mogućstvu dve u jednoj vole da spavaju a drugu da koriste kao špajz. Od stare majice ili od neke krpe možete da napravite mali viseći krevet. Kao podlogu postavite piljevinu ili seno( menjate 1-2 puta mesečno). Veverice ne prljaju svoj stan, jedan ćošak izaberu za WC.
U kavez je važno da nestavljate plastične stvari kad ih izgrickaju mogu da progutaju i to može da dovede do unutrašnjeg krvarenja.
Vevericama je potrebno uvek da grizu nešto tvrdo, da im ne narastu veliki zubi. U kavezu mora biti neko tvrdo drvo ( ne sme se koristiti tvrdosemensko voćno drvo u sebi sadrzi plavu kiselinu), i redovno mora dobiti tvrdo seme (neočišćeni lešnik).
Pored drveta za penjanje i kućice veverici obezbedite i razne igračkice o takođe moze i mineralni kamen.
Kod odabira mesta kaveza mogu se držati u stanu ili napolju. Kod kaveza izvan kuće moramo obratiti pažnju da mesto za spavanje bude toplo (da ne mrzne). Veverice ne trpe promaju. Držimo ih na svetlost, ali bez direktnog sunca.
Takođe naglašavamo kod ishrane –NESME SE DAVATI koštica od kajsije otrovna je , u većoj količini koštica od jabuke, ne sme im se dati čokolada (lepi se za usta)i više biljaka, koje se mogu naći kod nas (zlatna kiša, đurđevak, mak, zimzelen…)
Kavez nikad ne otvoramo dok sva vrata i prozori nisu zatvoreni. Pre nego što pustimo vevericu napolje, pažljivo proverimo sve rupe i obaveštavamo sve ukućene da je veverica puštena iz kaveza.
Sibirske veverice ne žive u čopor. Kad ih držimo zajedno, mogu se posvađati zbog hrane ili teritorije, i može doći do smrti veverice. Zato uvek kupujte jednu vevericu na jedan kavez.
Ishrana – nije ih teško nahraniti ,nisu probirljive samo im priuštite raznovrsnu ishranu.U pet shopu mozete kupiti hranu prilagođenu njima koja sadrzi veliki izbor semenki ,sešenog voća i povrća. Mozete im ponuditi razna semena, šišarka, žir, lešnik,suncokret, pšenica, zob, orah, parče dvopeka, bundeva, pistacija (ne pržena i bez soli), mlade izdanke, kukuruz zatim voće: jagode, kupine, borovnice,jabuka, kruška, šljiva, suva šljiva, smokva, suvo grožđe, šipak i
druge stvari kao što su insekte, puževe, ptičija jaja, jestive pečurke sveže ili osušene i naravno obavezno vodu.
U prvoj godini života i za vreme bolesti može se dati pire od mleka u prahu, pire za bebe, mleveni orasi, i med.
