Najpoznatija vrsta hrčaka je sirijski ili zlatni hrčak (Mesocricetus auratus), koji se najčešće uzgaja kao kućni ljubimac. Nekada se naziva i „otmeni“ hrčak. Srodan je miševima, pripada porodici glodara. Zivotni vek zlatnog hrčka je 2-3 godin, dužina koju dostiže je najviše 15 cm, od čega na repić otpada do 1,5 cm. Težina odraslog hrčka može biti od 80-150 grama. Osnovna boja krzna s gornje strane je svetlo-crveno-smeđa, odnosno zlatnožuta, dok je po trbuhu svetlosiv do beo. Ukrštanjem su dobijeni razne varijacije boja: albino, siva boja peska, boja breskve i crna. Pored različitih varijacija boja možete naći i hrčkove sa dugom dlakom koja raste do desetak centimetara i zahteva posebnu brigu ili kratkom dlakom. Noge mu nisu pokrivene krznom. Na prednjim nožicama ima po četiri, a na zadnjim po pet prstiju. Na obrazima ima specijalne „kesice“ koje mu služe kao „magacin“ za hranu i u njima može da sakupi toliko zrnevlja koliko iznosi polovina njegove telesne težine. Njihova karakteristika su po dva sjekutića u gornjoj i donjoj vilici i vrlo su dugački. Zubi glodari nemaju koren i moraju se stalno trošiti, zbog opasnosti da ne prerastu i oštete usnu šupljinu. Hrčci su noćne zivotnje danju spavaju a noću su aktivni. Vrlo često padnu u obamrlo stanje koje nastupa pri temperaturama od 21-27 *C. Kada vaš hrčak spava nemojte ga naglo buditi, jer će to njemu biti šok i reagovaće naglim skakanjem, bežanjem pa će čak pokušati da vas ugrize. Probudite ga laganim češkanjem ili nekom finom poslasticom… Hrčci su izuzetno čiste životinjice svoju nuždu obavljaju u wc sa peskom ako to nemaju, onda izaberu jedan čošak u kavezu za tu svrhu. Jeftin je, dobroćudan, lako se pripitomljava pa se o njemu mogu brinuti i mala deca.
Poreklo vodi iz Sirije,( grad Allepo 1930. godine gde je uhvaćena prva ženka sa mladunacima). Korišćeni su uglavnom za upotrebu u laboratorijske i medicinske
svrhe, te su u kratkom vremenu postali objekt ispitivanja.
Predele koje naseljava ovoj kratkorepi glodar je polupustinja i suva stepa. Zivi u podzemnim tunelima koje sam izgradi.
ISHRANA- hrčaka se sastoji od mešavine raznih vrsta semena , voća i povća, sena, mineral za glodanje i pored biljne hrane jednom nedeljno mu treba davati (belančevine životinjskog porekla) krto meso ili ribe, sir pa čak i dehidrirane hrane za pse na kojoj će hrčak ujedno izbrusiti svoje zube. Voda treba da im je dostupna 24 sata i to najbolje putem pojilice (boce sa metalnom cevčicom na dnu) i da je uvek sveža. Hranu je najbolje davati u keramičkim ili staklenim posudama, jer plastične pregrizu i prevrnu, možete je i prosuti po prostirci, jer hrčak voli da traži i skuplja hranu.
Polna zrelost sirijskog hrčka počinje sa 4 nedelje života, ali se nikako ne smeju pariti tako rano, kako ne bismo narušili njihov normalan razvoj i skratili njihov životni vek. Za odrasle hrčkove vazi pravilo jedan hrčak jedan kavez. Teško se mogu držati u parovima, jer ženka u visokom graviditetu (trudnoće) nikako ne trpi mužjaka uz sebe. Retki su slučajevi da ženka živi i rađa u prisustvu svog partnera i da sve bude u redu. Graviditet traje 15-18 dana, zavisno koliko mladih nosi. Obično okoti od 4-14 mladih, oni dolaze na svet potpuno goli i slepi i majka ih brižno drži na okupu i greje u gnezdu svojim telom. Mladunci progledaju dve nedelje po rođenju, izlaze iz gnezda i počinju se hraniti samostalno, prvo zeleniš onda zrnevlje. Kada navrše tri do četiri nedelje postaju potpuno samostalni i treba ih odvojiti od majke.
Hrčak je zdrav kad je veseo, živahan, ima sjajnu dlaku i vedre oči. Prilikom kupovine morate odlučiti želite li jednog hrčka ili dva. Ako se odlučite za jednog nebitno je koji pol izaberete a kod odabira dva, uzmite istog pola ako neželite da se razmnožavaju. Da bi dva istopolna hrčka živela u slozi i harmoniji obavezno moraju biti kupljeni iz istog legla.
Smeštaj za hrčka može biti kavez naravno što veći to bolji ili terarijum pogodan za njih koji treba paziti da bude dovoljno visok da hrčak nebi izašao iz njega kad se popne na kućicu ili sl. Opremu koju još treba obezbediti u kavezu su pojilica, kućica, točak, wc sa peskom, što više igračaka i po mogućstvu tunele (od kojih se može sastaviti pravi lavirint, sličan podzemnim hodnicima koje ovi glodari u prirodi grade). Kao podlogu koristite piljevinu sa mirisom bora ili limuna jer neutrališe miris urina ili seno ako je hrčak alergičan na piljevinu. Kavez morate čistiti jednom do dva puta nedeljno i postavite ga na neko mirno mesto koje nije izloženo suncevoj svetlosti, a zašticeno je od promaje. Jako je preporučljivo da ponekad stavite pesak u kavez ili da imate posebno mesto sa peskom za hrčke jer to mu može jako pomoći da se timari. Hrčci posebno uživaju u ovom obredu. „Kupanje peskom“ možete da napravite ako napunite neki veliki sud čistim peskom. Koristite teške duboke sudove (od keramike ili metala), ali ne sa prekrivenim vrhom.
